Коста Тодоровић (Ужице, 1882 - Сребреница, 14. септембар 1914) - српски војник, мајор и командант Златиборског добровољачког одреда у саставу Ужичке војске.
Рано је остао без родитеља што му отежава одрастање, али га и очвршћује. Учио је занат послужујући по туђим кућама. Два разреда реалке завршио је у Ужицу, од 3. до 6. разреда у Београду, а остатак у Ваљеву. Пошто због младости није могао бити примљен у војну службу, време проводи послужујући у кући Милорада Гођевца једног од три оснивача српског четничког покрета. Код њега се надахњује патриотизмом и жељом за уједињењем Срба и улази у контакт са српским официрима и заграничним активностима српске владе и војске. По завршетку 7. разреда гимназије. Коста ступа у чувену 32. класу Војне Академије која је дала војводу Вука Поповића, војводу Брану Јовановића, Воју Танкосића и друге.
Као млад потпоручник Коста служи у родном граду, а онда као капетан у Пожеги, а касније као погранични официр у Лозници. Већ тада Коста ступа у преписку са Принципом и његовим сарадницима који ће касније у Сарајеву убити Франца Фердинанда. Након атентата Коста бива оптужен за саучесниство и неко време се примирује. Још раније, за време рата са Турцима, истикао се у борби. О њему се почињу испредати легенде, важи за поузданог, храброг официра који је увек спреман се жртвовати за добробит отаџбине.
Када је након атентата објављен рат Аустроугарској, јавља се у штаб Ужичке војске. Међутим, он по својој молби образује герилску чету и одлази у помоћ браћи са друге стране Дрине. Ту долази до жестоких борби са непријатељем у којој се истиче као и небројано пута до сада. Међутим, у борбама око Сребренице на Караџића брду са Аустријанцима он бива тешко рањен у слабине и обе ноге и склања се са својим верним пратиоцима на место недалеко од јека борби. На његову несрећу, Аустријанци га ту налазе и 14. септембра 1914. живог га спаљују заједно са својим саборцем Јованом Живановићем, студентом родом из Вишеградског краја или из Брчког.