Миливоје-Мића Томић, рођен је у Београду 10. фебруара 1920. Студирао је право, а потом је уписао Одсек за позоришну уметност на Музичкој академији у Београду. Након рата члан је КУД "Лола Рибар", затим Академског позоришта, радио-драме Радио-Београда, те Београдскога драмског позоришта ( од 1952. до 1961. године), у којем игра у низу комада М. Крлеже, М. Глишића, В. Шекспира, Ј. Анилха, А. Милера и др., али и гостује у Атељеу 212 (нпр. праизведба ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА С. Бекета). Након тога, у слободном статусу, неко време је био члан путујуће дружине Удружења глумаца. Филмске каријеру отпочиње 1954. мањим споредним улогама, да би се у филмовима ТРИ (1965) А. Ђорђевића те НЕПРИЈАТЕЉ (1965) и БУЂЕЊЕ ПАЦОВА (1967) Ж. Павловића представио као карактерни глумац који се памти по ликовима обичних, свакодневних људи "из живота" - толико уверљивим, да су нпр., гледаоци популарне телевизијске серије поверовали су да је његов јунак заиста доктор! Наступио је у више од тридесет филмова београдских редитеља нове генерације: Д.Караклајића ( ЉУБАВНИ ЖИВОТ БУДИМИРА ТРАЈКОВИЋА, 1977), М. Јелића ( ТИГАР, 1978 ), Г. Марковића (НАЦИОНАЛНА КЛАСА, 1979; МАЈСТОРИ, МАЈСТОРИ, 1980), З. Шотре (ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ, 1979; ИДЕМО ДАЉЕ, 1982; ДРЖАЊЕ ЗА ВАЗДУХ, 1985; БРАЋА ПО МАТЕРИ, 1988), С. Карановића (ПЕТРИЈИН ВЕНАЦ, 1980, ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА, 1988),С. Шијана (МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ, 1982), те Б: Николића и Д. Ковачевића (БАЛКАНСКИ ШПИЈУН, 1984). Успешно је сарађивао и са В. Вучом (МОЈА ЛУДА ГЛАВА, 1971), Б. Ченгићем ( УЛОГА МОЈЕ ПОРОДИЦЕ У СВЕТСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ, 1971), Б. Бауером (САЛАШ У МАЛОМ РИТУ, 1976), М. Милошевичем (МОЉАЦ, 1984) и др. Поред тога, снимио је и већи број малих епизода у домаћим и копродукцијким филмовима.
Умро је 23. августа 2000. у Београду.