Сава Трлајић, Епископ Сава (световно име Светозар) епископ горњокарловачки, рођен је 19. јула 1884. године у Молу. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит из правосуђа положио је на Правном факултету у Загребу.
За ђакона и презвитера рукоположио га је епископ темишварски 1909. Као парохијски свештеник службовао је у Пешки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удовац свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедол. Убрзо је постао протосинђел и архимандрит, те је постављен за старешину манастира Крушедол. Викарни епископ сремски постаје 30. септембра 1934. Хиротонисао га је патријарх Варнава у Сремским Карловцима уз саслужење епископа: тимочког Емилијана, нишког Јована, захумско-херцеговачког Тихона и злетовачко-струмичког Симеона. За епископа горњокарловачког изабран је 22. јуна1938. Након смрти епископа пакрачког Мирона (1941) био је администратор Пакрачке епархије.
Почетком Другог свјетског рата, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти епархију и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. и заточен заједно са још тројицом српских свештеника и 13 угледних Срба у Плашком. Након мучења, усташе су владику Саву, заједно са свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када је владика одведен са 2000 Срба према Велебиту, где је и скончао. Ни данас се не зна тачно место на којем је пострадао.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. проглашен је светим и води се као свештеномученик. Умро је половином августа 1941.