Сава Шумановић, је рођен 22. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици Персиде и Милутина Шумановић. Основну школу је похађао у Шиду, где се породица вратила 1900. после раног очевог пензионисања. Реалну гимназију у Земуну је уписао 1906. Похађао је и приватне часове код професора цртања Исидора Јунга, на којима се упознао са импресионистичким начином сликања, уметношћу Сезана и Ван Гога. Лета је проводио у Шиду и Грацу, где је учио немачки језик. Гимназију је завршио 1914. и исте године уписао Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, у класи професора Отона Ивековића и Менци Клемента Црнчића. Први пут је групно излагао на школској изложби 1916. и самостално (са Б. Царом) у Улриховом салону у Загребу 1918. По завршетку школе 1918. до септембра 1920. живео је у Загребу, где је радио сценографију, илустрације, опрему књига, неколико графика и интензивно сликао. Приредио је другу самосталну изложбу у Загребу 1920. После доживљеног успеха, на изложби, отишао је у Париз.
Првих месеци је самостално цртао, сликао, обилазио галерије и музеје, упознавао уметнички Париз и похађао атеље Андре Лота. У Загреб се вратио, са бројним сликама, 1921. и приредио изложбу за коју је сам написао предговор. Потом је у Паризу боравио у два маха 1925-1928. и 1928-1930. Излагао је на Салону независних, а француска влада је са Јесењег салона откупила слику "Акт". Био је запажен од стране критичара. Интензивно је сликао композицију "Пијани брод" за Салон независних. Поред позитивних оцена критике, негативне критике су утицале на, већ ослабљену, психичку стабилност уметника и фебруара 1928. доживљава нервни слом. После опоравка у Шиду излагао је у Београду 1928. После опоравка, крајем исте године, вратио се у Париз где му се стање знатно погоршало и у марту 1930. заувек напушта Француску. Вратио се у Шид и лечио на клиникама у Београду.
Од 1932. је живео у родној кући и вратио се сликарству. Шид је ретко напуштао. На Новом универзитету у Београду 1939. приредио је изложбу на којој је представио 410 слика. Успех који је постигао и код критике и код публике потврдио га је као једног од највећих југословенских уметника.
У јануару 1941. позван је на војну вежбу у Осијек. Додељен је радничком батаљону у својству цртача. По избијању рата и капитулације Југославије, батаљон се у Тузлли предаје Немцима. После краћег времена проведеног у војном логору отпуштен је кући 19. априла и наставио да слика.
Ухапшен је 28. августа 1942. и као таоц стрељан у ноћи између 29. и 30. августа од стране усташа у Сремској Митровици.
На десетогодишњицу његогвог убиства 1952. мајка Персида поклања дела Саве Шумановића и родну кућу за меморијални музеј. Меморијал Саве Шумановића отворен је 1962.