Znameniti Srbi

Драгослав Срејовић, велики српски археолог и академик. Рођен је 8. октобра 1931. у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију. На археолошкој групи Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1954. а за асистента је изабран 1958. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са тезом Неолитска и енеолитска антропоморфна пластика у Југославији (1964). За доцента за предмет праисторијска археологија постављен је 1965. за ванредног професора 1970. и редовног професора 1976.
Руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница, Лепенски Вир, Влашац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен и др.). Објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству. За књигу Лепенски Вир добио је Октобарску награду Београда (1970). За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994.
Најважнија дела: Праисторија (1967), Лепенски Вир – Нова праисторијска култура у Подунављу (1969), Europe's First Monumental Sculpture: New Discoveries at Lepenski Vir (1972, London), Музеју Југославије (1973), Lepenski Vir – Eine vorgeschichtliche Geburtssatte europaischer Kultur (1973, Bergisch-Gladbach), Влашац – Мезолитско насеље у Ђердапу (са З. Летицом, 1978), Речник грчке и римске митологије (са А. Цермановић, четири издања: 1979, 1987, 1989, 1992), Уметност Лепенског Вира (са Љ. Бабовић, 1983), Musei della Iugoslavia (1983, Милано), Римска скулптура у Србији (са А. Цермановић, 1987), Лексикон религија и митова древне Европе (са А. Цермановић, два издања: 1992, 1996), Imperial Mausolea and Consecration Memorials in Felix Romuliana (Гамзиград, источна Србија) (са Ч. Васићем, 1994), Празно поље (два издања, 1996), Illiri e Traci (1996, Milano), Археолошки лексикон (1997), Огледи о древној уметности (1998).
Приредио је за штампу: Divostin and the Neolithic of Central Serbia (ca A. McPherron, 1988, Pitsburg), The Neolithic of Serbia (1988), Vinca and its World (1990), Arheologija i prirodne nauke (1992), Rimski gradovi i palate u Srbiji (1993), Roman Imperial Towns and Palaces in Serbia (1993), The Age of Tetrarchs (1995).
Умро je 29. novembra 1996. u Beogradu, a sahranjen je 3. decembra u Kragujevcu.



Драгослав Срејовић, велики српски археолог и академик. Рођен је 8. октобра 1931. у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију. На археолошкој групи Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1954. а за асистента је изабран 1958. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са тезом Неолитска и енеолитска антропоморфна пластика у Југославији (1964). За доцента за предмет праисторијска археологија постављен је 1965. за ванредног професора 1970. и редовног професора 1976. Руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница, Лепенски Вир, Влашац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен и др.). Објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству. За књигу Лепенски Вир добио је Октобарску награду Београда (1970). За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994. Најважнија дела: Праисторија (1967), Лепенски Вир – Нова праисторијска култура у Подунављу (1969), Europe's First Monumental Sculpture: New Discoveries at Lepenski Vir (1972, London), Музеју Југославије (1973), Lepenski Vir – Eine vorgeschichtliche Geburtssatte europaischer Kultur (1973, Bergisch-Gladbach), Влашац – Мезолитско насеље у Ђердапу (са З. Летицом, 1978), Речник грчке и римске митологије (са А. Цермановић, четири издања: 1979, 1987, 1989, 1992), Уметност Лепенског Вира (са Љ. Бабовић, 1983), Musei della Iugoslavia (1983, Милано), Римска скулптура у Србији (са А. Цермановић, 1987), Лексикон религија и митова древне Европе (са А. Цермановић, два издања: 1992, 1996), Imperial Mausolea and Consecration Memorials in Felix Romuliana (Гамзиград, источна Србија) (са Ч. Васићем, 1994), Празно поље (два издања, 1996), Illiri e Traci (1996, Milano), Археолошки лексикон (1997), Огледи о древној уметности (1998). Приредио је за штампу: Divostin and the Neolithic of Central Serbia (ca A. McPherron, 1988, Pitsburg), The Neolithic of Serbia (1988), Vinca and its World (1990), Arheologija i prirodne nauke (1992), Rimski gradovi i palate u Srbiji (1993), Roman Imperial Towns and Palaces in Serbia (1993), The Age of Tetrarchs (1995). Умро je 29. novembra 1996. u Beogradu, a sahranjen je 3. decembra u Kragujevcu.
почетак	назад