Павле Савић, рођен је 10. јануар 1909. у Солуну.
Српски физикохемичар, који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима.
То доводи Ото Хана и Фрица Штрасмана до открића нуклеарне фисије-цепања урановог језгра.
Са Иреном Жолио био је предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан.
Од 1947. је руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института.
Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института Винча, који је тада зван Институт "Борис Кидрич".
Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду, данас Факултета за физичку хемију.
Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.
Умро је 30. маја 1994. у Београду.