Васа Стајић, рођен је 10. фебруара 1878. у Мокрину. Био је српски филозоф и писац. Студирао је филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је у Будимпешти. Пропагирао је социјалистичке идеје и предводио је Реформистички српски национални покрет младе војвођанске интелигенције.
Издавао је часопис "Нови Србин" и "Просвета". Због својих идеја био је често прогањан и осуђиван. После рата је био секретар Матице српске и уредник "Летописа". Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије "Новосадске биографије" у шест томова, "Великокикиндски дистрикт" и друге. Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.
Основна школа у Мокрину носи његово име. Умро је 10. фебруара 1947. у Новом Саду.