Пантелија Панта Срећковић је рођен 3/15. новембра 1834. у Великим Крчмарима код Крагујевца, од оца Славка (рођеног 1788) и мајке Марије-Бебе (1793-1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у Првом и Другом српском устанку, као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник Кочине крајине1788-91. и у току Првог српског устанка био је бимбаша у Лепеници. И данас постоје Срећкови потомци у родном селу и такође се презивају Срећковић. Славе Св. Николу.
Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија) и Кијеву (Духовна Академија). Од 1859. до 1894. је радио као професор историје на Лицеју (од 1863. на Великој школи). Водећа личност романтичарске историографије, са Милошем Милојевићем. Ушао у сукоб са Иларионом Руварцем и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.
Потпредседник Народне скупштине, посланик, академик од 1886, ректор Велике школе, пиротски окружни начелник 1878, веома активан у "Македонском одбору" и у "Друштву Светог Саве".
Умро 8. јула 1903. и сахрањен на Новом гробљу у Београду. Био је жењен Анком, ћерком Маринка Радовановића, министра правде.