Др Младен Стојановић - рођен је 7. априла 1896. у Приједору, Босна и Херцеговина (тада Аустро-Угарска), сада Република Српска. По занимању је био лекар. Као члан КПЈ био је активан и прије почетка Другог светског рата. У НОБ је ступио 1941. За народног хероја проглашен је 7. јула 1942.
Младен је рођен у православној српској породици. Отац, Симо Стојановић је био православни свештеник. Као ђак Младен је завршавао разред по разред гимназије у Тузли и све више исказивао љубави према својој родној груди и њеном народу, који је био окупиран од стране Аустро-Угарске. Као ђак тузланске гимназије припадао је напредној омладини, повезаној са Младом Босном. Неколико дана после атентата на престолонаследника Фердинанда у Сарајеву, као матуранта 3. јула 1914. аустријске власти затвориле су га у Тузли. Суђење је одржано од 13. до 30. септембра 1915. у Бихаћу. Осуђен је на 16 година робије, а његов брат Сретен 10 година. Aмнестиран je након 3 године.
У Приједору се прикључио радничком покрету. Крајем септембра 1940. је примљен у КПЈ. Носећи искуства из младости, други светски рат је дочекао као прекаљен револуционар. Као војни љекар априлски слом Краљевине Југославије доживео је у Далмацији. Након тога вратио се у Приједор и наставља са илегалним радом.
Дана 22. јуна 1941. усташе су га ухапсиле као комунисту и затвориле у Приједору са још 40 талаца. Дана 17. јула 1941. запаливши сламу у затворској ћелији и искористивши забуну стражара, успео је да побегне из приједорског затвора у козарска села.
Само осам дана касније, 25. јула 1941. у селу Орловцима, код Приједора, на партијском саветовању поверена му је дужност руководиоца устанка на Козари. 3. августа 1941. говорио је на народном збору код цркве у селу Маринима. Обишао је и места Каран и Баљ. Људи су му бескрајно веровали, ценили га и поштовали, масовно се одазивали његовом позиву и без оклевања прихватали линију НОБ-а. Од тада почињу да се одвијају догађаји под Козаром који се не могу никако одвојити од његовог имена. Младен је инспиратор многобројних смелих акција под Козаром, које су имале далекосежни значај. Погинуо је 2. априла 1942. у селу Јошавка.