Виктор Старчић, рођен 11. маја 1901. у Рушчуку, Бугарска. Филмски, позоришни и ТВ-глумац, Син Истранина, градитеља пруга у Малој Азији, Грчкој, Румунији и мајке Францускиње. Живећи номадским животом завршио је свега два разреда основне школе. 1919. примљен је за члана оперног збора Народног позоришта у Београду, где добија и понеку безначајну улогу у комадима. Од оснивања па до смрти био је члан Југословенског драмског позоришта. Доајен српског театра, играо је по својој процени у више од 500 улога. Прву филмску улогу, лопова Лајоша, играо је у Грешници без греха (1927) К. Новаковића. После рата глумио је главну улогу у филму "Општинско дете" 1953, Пурише Ђорђевића. За свој уметнички рад добио је низ награда и признања: две на Стеријином позорју, Седмојулску награду Србије 1964. и друге. Од 1949. био је 10 година професор глуме на Позоришној академији у Београду, одгојивши низ познатих глумаца.
Умро 1. јуна 1980. у Београду.