Стефан Стратимировић, рођен је 27. децембар 1757. Био је био карловачки митрополит од 1790 - 1836. Родом из племените породице са имањем у Кулпину, завршио је добре школе па затим и философију и право у Бечу и Будиму. Богословију је учио приватно код архимандрита Јована Рајића а затим се 1784. замонашио да би већ 1786. био постављен за епископа вршачког. Био је будимски епископ 1786-1790. За митрополита је изабран на Темишварском сабору, са само 33 године.
Уз помоћ трговца Д. Анастасијевића Сабова основао је: 1791 - 1792. године Карловачку гимназију, 1794. Карловачку богословију, 1797. Благодејаније (после Стефанеум).
Уредио је и употпунио Митрополијску библиотеку, завео је ред у цркви и дисциплину међу свештенством. Годинама је био вођа у Аустро-Угарској царевини. Био је пријатељ науке и књижевности, којима се и сам бавио. Водио је борбу против бечких покушаја унијаћења Срба. Био је противник реформи језика Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. Помогао је устанике Првог српског устанка. Активно је учествовао на угушивању Тицанове буне у Срему 1807. године.
Оставио је радове на латинском, немачком и српском језику, међу којима има историјских, књижевних, црквених и других списа. Умро је 27. септембра 1836.