Стеван Стојановић Мокрањац, рођен је 9. јануара 1856. у Неготину. Музичко образовање стекао је на Краљевском музичком конзерваторијуму у Минхену, Риму и Лајпцигу. Као гимназијалац и студент био је присутан у елитним хоровима - ''Корнелије Станковић'' и ''Београдском певачком друштву'' (као члан и као хоровођа). Као композитор се прославио пре свега у области духовне и народне музике.
Компоновао је најчешће на тему српских песама са јуначко-епском тематиком, које је вешто и оригинално разрађивао, стављајући акценат на фолклорно, народно. По многим особинама типичан је представник прве генерације романтичара - утемељивача националне школе.
Мокрањчева активност је вишестрана. Радио је као наставник музике у Првој београдској гимназији, у Богословији, као диригент у ''Корнелију'', и Београдском певачком друштву. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем основао је Српску музичку школу у Београду (данашња школа ''Мокрањац''), прву сталну музичку школу у тадашњој Србији, чији је професор и директор био до краја живота.
Створио је класичне обрасце уметничке стилизације народног мелоса и дефинитивно учврстио национални смер у српској музици и открио све оне вредности које се крију у делу анонимног народног ствараоца.
Међу најзначајнијим делима су чувене Мокрањчеве руковети, Литургија св. Јована Златоустог, Опело, Акатист, Тебе Бога хвалим, Сплет македонских композиција, Приморски напјеви, хорски скерцо Козар.
Изабран је за првог председника Удружења српских музичара. Примљен је за почасног члана Француске академије наука. Умро је 28. септембра 1914.