Владислав Слободана Рибникар, новинар, директор "Политике" и ТАЊУГ-а.
Рођен је 15. јуна 1900. у Београду. За време Првог светског рата наставио школовање у Француској, где је завршио архитектуру 1922. После смрти др. Слободана Рибникара, 1924. постао је директор листа "Политика" и подигао је до најчитанијег листа у Краљевини Југославији.
Пропутовао је више европских земаља и писао о њима. У Москви, 1927. ступио у везу са члановима КПЈ који су се налазили у емиграцији. На Титову прпоруку, 1941. одбио је захтев окупаторских власти да настави издавање "Политике", а његова кућа на Дедињу постала је састајалиште илегалаца. Извесно време је ту боравио и Тито, а 4. јула је ту одржана историјска цедница ЦК КПЈ о подизању устанка.
Крајем октобра 1941. ухапшен је и одведен у логор на Бањици. Пуштен марта 1942. али је држан у кућном притвору. Средином 1943. успео да се пребаци на ослобођену територију. У НОБ-у: члан Президијума АВНОЈ-а, један од оснивача и први директор ТАЊУГ-а, потпредседник НКОЈ-а и повереник за информације.
После ослобођења министар у Влади ФНРЈ, од 1946. председник Комитета за културу и уметност, од 1948-1951. председник Комитета за кинематографију, члан Президијума Народне скупштине ФНРЈ и Централног одбора ССРЊ, од 1953. председник Југословенског црвеног крста. Године 1947. био делегат ФНРЈ на заседањима Генералне скупштине ОУН-а и УНЕСКО-а.
Умро је у Београду 1. децембра 1955.
Носилац је Партизанске споменице 1941.