Трајко Рајковић, роден је 7. децембра 1937. у Лесковцу. У ,,плаву средину" дошао је 1959. као студент медицине, врло висок (210цм), помало неспретан и бојажљив младић, од кога се тек понешто могло очекивати. Међутим, тадашње руководство ОКК Београда у ,,материјалу" од кога је он био направљен, препознало је кошаркашки дијамант и започело његово брушење.
Напорним радом и тренингом, за врло кратко време, Трајко стаје раме уз раме са Кораћем и Гордићем и постаје центарска ведета ,,плавог клуба", вредност на коју се озбиљно рачуна. Са својим карактеристичним хорогом као и изузетним осећајем за скок, Тих шампионских 60-тих година био је нерешива енигма за тешке центре Олимпије, Партизана, Звезде, Задра, италијанског Виртуса, француског Кантуа, белгијског Антверпсеа. Као потврда његове кошаркашке вреднсти, и мерило рада и успеха, убрзо пристиже и позив за репрезентацију од стране професора Аце Николића. Боје националног тима бранио је скоро целу деценију, од 1963-1970. Овај кошаркашки див на својим широким плећима, уз Ива Данеуа, Крешимира Ћосића, Радивоја Кораћа, Петра Скансија и другове, изнео је многе терете и утабао пут новој кошаркашкој сили која је израњала на старом континенту. За време његовог играња у репрезентацији, Југославија је освојила два европска сребра (1965 и 1969) и једну бронзу (1963), као и једно олимпијско сребро (1968).
На светском првенству у Љубљани 1970, да ли због грешке лекара који су олако схватили психо-физичку слабост Југословенског центра после једне од утакмица шампионата, или једноставно судбине, изненада умире. На том шампионату у главном граду Словеније Југославија први пут у историји постаје светски шампион. Први свој велики успех национални тим платио је скупо. Нација је добила великог шампиона. Изгубила, ништа мањег...
Умро је 1970.