Хаџи-Рувим (1754-1804) је био архимандрит манастира Боговађе.
Учествовао је у припреми Првог српског устанка. Приликом посјете митрополиту Леонтију у Београду ухватиле су га дахије. Страховито мучен, под сумњом да је у име оборкнеза Алексе Ненадовића писао 1803. аустријском заповеднику Митезеру у Земун и тражио помоћ за борбу против Турака. Не одајући никог и не признајући ништа, Хаџи-Рувим бива посечен у познатој сечи кнезова.
Бавио се сликарством - израдио је познате иконостас у Боговађи и Осечини, резао је гравире неких манастира. Посебно је био познат као талентовани дуборезац.