Богдан Поповић, рођен је 20. новембра 1863. у Београду. Један од најзначајнијих књижевних критичара и есејиста, Пошто је завршио студије на Великој школи у родном граду и париском Филозофском факултету, 1893. постао је професор Високе школе коју је завршио, да би 1905. са прерастањем Велике школе у универзитет и постао и универзитетски професор. Предавао је француски језик, општу историју, упоредну књижевност, теорију књижевности и естетику. Током 1914. постао је и редовни члан Српске академија наука и уметности.
Књижевношћу почиње да се бави рано, већ са двадесет година. Ипак, најбитније што је урадио је покретање најзначајнијег и свакако најбоље уређеног часописа - Српског књижевног гласника који је почео да излази почетком прошлог века. Током првих 14 година излажења овај часопис је и код писаца и код обичних читалаца појачао извесне представе о књижевним узорима према најопштијим, али јединственим мерилима.
Покренуо је и стварање ПЕН клуба, Друштва за живе језике и књижевност, Цолллегиум мусицум, Друштва пријатеља Француске. У свом критичарском делу писао је релативно мало о српским књижевницима, мада је сматран најбитнијим књижевним критичарем. Његов однос према српској књижевности највидљивији је у "Антологији новије српске лирике" која је изашла 1911. Антологију одликују добар предговор, строг избор песама и њихов распоред. У овом делу нашле су се песме стваралаца од Бранка Радичевића до Јована Дучића. Ипак, антологији се замера то што у њу нису уврштени неки од најзначајнијих песника тог доба. Најпознатији пример је, сигурно, Владислав Петковић Дис.
Занимљива је прича о томе да је он био прва, а неки тврде и једина права љубав краљице Драге Обреновић. Зближила их је заједничка страст према књижевности, посебно француској. Нажалост, њени родитељи су, иако је Поповић био само три године старији од ње, имали друге планове. Дали су је за жену инжењеру Светозару Машину. Постојала је прича да је чак и касније, на дан венчања Драге и краља Александра, послао младој букет дивљих ружа међу којима је била порука: "Је ли морало бити?"
Чувени књижевни критичар умро је 1944.