Миливоје Петровић Блазнавац, рођен је 16. маја 1824. у Блазнави, у породици Петра, сеоског трговца и дућанџије из Блазнаве. Српски генерал и политичар. Кружиле су приче да му је прави отац кнез Милош. Завршио је основну школу и бојаџијски занат. Напустивши занат, наизменично је служио у полицији и војсци.
Пошто је стао на страну противника кнеза Михаила Обреновића, Уставобранитељи, на челу са Томом Вучићем Перишићем, наградили су га премештајем у Београд, где је 1848, као капетан, постао ађутант кнеза Александра Карађорђевића. Напустивши дужност ађутанта прелази побуњену у Војводину где се бори уз Стевана Книћанина.
По повратку у Србију одобрено му је усавршавање у Бечу, Паризу и војној школи у Мецу. Крајем 1854. у чину потпуковника, постављен је за начелника војног одељења, а у чин пуковника унапређен је 1858. Након тога протеран је у родну Блазнаву и лишен свих звања, али је у време кнеза Михаила враћен и 1861. постављен за управника крагујевачке Тополивнице, а 1865. постао је војни министар.
После убиства кнеза Михаила, 29.маја 1868. Блазнавац је извео државни удар и прогласио за кнеза Милана Обреновића, дечака од четрнаест година, пре избора скупштине. До пунолетства Милана, Блазнавац је са Јованом Ристићем и Јованом Гавриловићем чинио тројно намесништво, да би након пунолетства краља Милана постао председник владе, претходно добивши генералски чин који је тада први пут додељен у Србији.
Био је ожењен Катарином Константиновић, несуђеном Михаиловом женом и кнегињом. Умро је изненада од срчане капи, 5. априла 1873, у Београду, а сахрањен је у породичној гробници Јеврема Обреновића.