Милован Павловић, рођен је 13. јула 1842. у селу Војновица подно Рудника од оца Сретена земљорадника и мајке Станке Максимовић из Чумића. Од 1842-1903. ђенерал, управник Војне академије; министар војске.
Свршио основну школу у Чумићу, гимназију у Крагујевцу и Београду. У војску је ступио 6. септембра 1860. у В класу у Артиљеријској школи. По свршеној школи произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1. октобра 1865.
У српско-турском рату 1876. био је командант Дунавске батерије. У овом рату одликовао се у борбама: на Грамади, Мрсољу и Житковцу 7, 8. и 9. августа, на Шуматовцу 11. августа, на Пруговцу 12. августа, код Станаца 14. августа и на Бобовишту 18. августа.
У српско-турском рату 1877/78. био је командир батерије у Дунавском артилериском пуку. У овом рату одликовао се у борбама код Грделице 8. и 9. децембра, код Ниша 26, 27. и 28. децембра и код Врања 18. и 19. јануара 1878.
У српско-бугарском рату 1885. био је командант Тимочког артиљериског пука.
Одликовања:
Домаћа: Сребрна медаља за храброст 1876, Таковски Крст на прсима 1876, Таковски Крст о врату 1877, Златна медаља за храброст 1878, Златна медаља за ревносну службу у 1878, Споменица за рат 1876,77/78 и 1886.
Страна: Руски Георгијевски крст официрског реда, Аустријски орден Гвоздене Круне 3. степена кавалерског реда и Румунска медаља "Виртута милитара".
У време мајског преврата у ноћи између 28. и 29. маја 1903. којим је од стране младих официра-завереника свргнута династија Обреновића и на престо доведена династија Карађорђевића, био је министар војни у влади ђенерала Димитрија Цинцар-Марковића. Те ноћи је убијен у својој кући од стране завереника.