Драгиша Пењин - познати песник и новинар рођен је у Кленку, селу надомак Шапца, на супротној, левој обали Саве, 3. септембра 1925.
Имао је само 15 дана када су се његови родитељи, пребродивши чамцем широку Саву, настанили у шабачком Камењаку. Основну школу и гимназију завршио је у Шапцу и, пред рат, започео студије ветерине у Београду, али их је морао прекинути. Рат је прекинуо и његово безбрижно одрастање и стасавање. Већ на самом почетку, био је учесник по злу чувеног крвавог марша од Шапца до Јарка.
Још један ратни догађај трајно је обележио и определио Пењинов живот. Са друговима из Шабачке гимназије, четници су га отерали у Бању Ковиљачу, где је 10 дана радио на копању ровова. Враћени су у Шабац у четничким униформама. О томе је Пењин касније причао: "Ђаво ме надари па се у тој униформи (дечија посла) фотографишем са једном девојком и та фотографија одмах, после рата, доспе у руке комунистима, градским апаратчицима... После су стално сумњали у мене. Држали су ме за свог идеолошког противника. И ометали ме у свему. Загорчавали ми живот."
Многи Шапчани нису ни знали о чему се ту заправо ради, али је било довољно да се од њега дистанцирају само зато што је, због нечега, био жигосан и стављен под својеврсну политичку хипотеку.
Дипломирао је на Вишој педагошкој школи у Београду 1950. Готово цео радни век провео је као новинар "Гласа Подриња". Постао је чувен по својим репортажама, у којима је, препознатљивим стилом, писао о значајним личностима. Ипак, више је волео да пише о обичним, малим људима, који су, живећи наизглед своје обичне животе, по нечему постали специфични и препознатљиви у срединама у којим живе. Галерија тих ликова је изузетно широка.
Био је први послератни позоришни и књижевни критичар у Шапцу.
Објавио је укупно 48 књижевних дела. Најбројније су збирке песама, међу којима посебно место заузимају песме за децу. Посебно су популарне његове компоноване песме, које су постале прави хитови: Кад је деда лумповао и Над Шапцом је месечина, за које је музику написао Мулутин Поповић Захар, а интерпретира их познати шабачки оркестар Стари звуци.
Поред песама (13 збирки), у његовом књижевном опусу заступљене су приповетке (3 збирке), романи (4), драме (5), сценарији... Остало је служило тренутку, сцени, медијима, редитељима и композиторима. И јавности, којој је подарио на хиљаде написа, чланака и репортажа.
Његова приврженост Шапцу и Шапчанима постала је пословична, мада су, пред крај живота, кад се своде животни рачуни, његова осећања према Малом Паризу била помешана и често супродстављена.
Његов биолошки сат је неуобичајено откуцавао. Ноћу није спавао. Излазио је у дуге ноћне шетње и залазио у њему драге кафане, где је остајао до сванућа. Већина његових песама настала је у дугим ноћним шетњама. Ноћ је за њега била неисцрпан извор инспирација. "Ноћ је песнички миље" - говорио је. "Ноћу куцају неки други дамари света".
Умро је 11. априла 2000. у Шапцу, у 75. години, и сахрањен је на шабачком Доњошорском гробљу. Није дочекао да уђе у 21. век.

почетак
назад