Војин Поповић (војвода Вук), рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Војсковођа у балканским ратовима и Првом светском рату, командант Добровољачког одреда.
Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године постао је потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић.
Учествовао је у многим биткама, у Четничкој ацији, балканским ратовима и Првом светском рату. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом балканском рату да одржи фронт. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда.
Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду. Осим тога војвода Вук има споменик у Београду (Обилићев венац) и у Нишу. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.
Цео живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супростави ако тај жели да влада његовим народом. Одликован је великим бројем награда. Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. То Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата. Погинуо је 16. новембра 1917.