Слободан Цицо Перовић, филмски, позоришни и ТВ-глумац, рођен је у Крагујевцу 6. маја 1926. а умро у Београду 2. маја 1978. Глумом се бавио и пре уписа на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1949. Од 1951. члан је београдских позоришта: Београдског драмског, Југословенског драмског и Атељеа 212 до смрти. Изразито немиран дух, усамљеник и луталица, на филму дебитује 1959. у филму Виза зла, Ф. Штиглица. Од низа главних улога истичу се: улога усамљеника који узалудно настоји осмислити свој живот у Буђењу пацова (Ж. Павловић, 1967), сељака, јединог који је преживео окупаторску казнену експедицију у Походу (Ђ. Кадијевић, 1968), остарелог боксера на рубу егзистенције у Вранама (Г. Михић и Љ. Козомара, 1969) и провинцијског лекара у царској Русији у Павиљону В (Л. Пинтилле, 1978). На фестивалу у Пули награђен је Златном ареном за комичну улогу мушкарца који мења улогу са презапосленом женом у Мушкарцима (1963) са Оливером Марковић, М. Ђукановића. Успешно је наступао и на телевизији (нпр. епизода Господин Фока серије Самци) као и у кратким играним филмовима.