Јосиф Панчић, рођен је 05. априла 1814. - Научник, ботаничар, први председник Српске академије наука. Након студија медицине у Пешти, одлази у Беч ради усавршавања. Његово научно дело имало је велики допринос у проучавању флоре Србије, Бугарске и Црне Горе. Описао је велики број нових врста, непознатих у то време. Једна од њих је и Панчићева оморика. Најзначајније дело је Флора кнежевине Србије. Панчићеви преци су, према предању, пореклом из Херцеговине. Не зна се када су се доселили у Угрине, село на падинама Велебита, у саставу општине Брибир где су крајем XVIII века живела три брата Гргур, Мате и Павел. Јосип, четврто дете Павела, се родио 5. (17.) априла 1814.г. Основну школу је завршио у Госпићу а његово даље школовање је преузео стриц Гргур, жупник у Госпићу, који га је одвео и уписао у гимназију на Ријеци. У тада шесторазредној гимназији у којој се настава изводила на латинском језику, Јосиф је, осим солидног знања из свих предмета, стекао и способност да се потпуно служи латинским и немачким језиком а сам је научио француски, енглески, талијански и мало шпанског. Након завршетка гимназије, уписао се на високу школу РЕГИА АЦАДЕМИЦА СЦИЕНТИАРУМ (1830) у Загребу, на Филозофски факултет. Међутим, с обзиром да су природне науке, за које је Панчић имао посебну склоност, биле слабо заступљене на том факултету, уписује се на Медицински факултет у Пешти на коме се у то време одржавала и настава из природних наука. Стриц Гргур му пружа подршку у виду помоћи од 15 форинти месечно. Поред осталих предмета, пратио је предавања из ботанике тада познатог ботаничара Садлера. Студије је окончао докторском дисертацијом из ботанике под насловом Таџилогиа ботаница коју је посветио стрицу Гргуру. За доктора медицине је промовисан 7. септембра 1843. Прва Панчићева служба није била државна. Запослио се у Рукбергу (Банат) као домаћи учитељ и лекар са платом од 400 форинти годишње и бесплатним станом. После Рукберга се враћа у родни крај и након кратког периода, опет уз стричеву помоћ, одлази у Беч. У току године дана у Природњачком музеју је проучио и одредио до тада прикупљене биљке и истовремено слушао предавања чувеног ботаничара Ендлера. За време боравка у Бечу дошао је у додир са Миклошичем и Вуком. По Вуковом савету одлази у Србију и у другој половини маја 1846. г., за владе кнеза Александра Карађорђевића, стиже у Београд. Прво постављење, као контрактуални лекар и физикус Јагодинског округа, добио је у фебруару 1847. г. Исте године је тражио отпуст из аустроугарског и затражио српско држављанство а крајем године (12.XI) добио је премештај у Крагујевац где је постављен за привременог окружног физикуса. У току боравка у Јагодини, Панчић је посећивао и Ћуприју у којој је упознао Људмилу, ћерку барона Кордона, испросио је и у јануару 1849. г. се венчао у православној цркви у Ћуприји. Четири године касније Панчић је постављен за професора природних наука у Лицеју, прво под уговором, а када је добио српско држављанство (1854), Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. У Лицеју, а касније у Великој школи, Панчић је радио до краја живота. Радом, личношћу, начином живота деловао је васпитно на многе генерације полазника Лицеја и Велике школе. Својим научним радом стекао је највећа признања и свом народу обезбедио високо место међу другим културним народима. Тиме је Панчић везао заувек свој живот за Србију. Уморо је 25. фебруара 1888.