Milos Obilic (takode i Milos Kobilic ili Milos Kobilovic) je ime junaka iz srpske epske poezije, kao i istorijskih izvora koji je ubio turskog sultana Murata i u Kosovskoj bici.
U narodnim epskim pesmama i legendama, Milos je slavljen kao heroj natprirodnog rodenja i snage (njegova majka je bila vila ili je njegov otac bio zmaj; Milos je dobio svoju snagu kobiljeg mleka, od cega potice njegovo prezime Kobilic ili Kobilovic). Imao je izuzetnog konja po imenu Zdral. Njegovi pobratimi su bili Milan Toplica i Ivan Kosancic, a njegova verenica ili zena je bila Mara, kcerka kneza Lazara Hrebeljanovica.
O njemu su ispevanje mnoge pesme i napisane mnoge legende, ali svakako je najpoznatija legenda o ubistvu Turskog sultana Murata I na Boju na Kosovu. Od samomg pocetka Turskih osvanja i prvih napada na oblasti Juzne Morave tj. oblasti kneza Lazara Hrebeljanovica, Milos Obilic je vazio za najboljeg srpskog junaka. Kada je bio ranjen u boju na Plocniku, nastala je opsta panika u Srpskim redovima, ali uspeo je da se oporavi i da se spremi za veliku bitku sa Turcima na Kosovu. Vece pre odlaska na boj, knez Lazar je odrzao knezevsku veceru na kojoj su bili svi videnije srpske vojvode. Po predanju na toj veceri Vuk Brankovic je prozvao Milosa Oblilica da saraduje sa Turcima. Jer je dva dana pre te vecere oslobodio srpskog lekara koga je zarobila straza Vuka Brankovica, a oni su smatrali da je on turski uhoda. I u toj silnoj pometnji medu srpskim vojvodama kada su to culi, iako je 90% njih bilo na Milosevoj strani, Milos Obilic je ustao podigao pehar vina i rekao: "Cestiti kneze Lazar, i ti Vuce Brankovicu, i ti Ivane Kosancicu, i ti Milane Toplica, i vi braco Musici, i ti Juze Bogdane, i vi braco Jugovici, i vi svi ostale srpske vojvode koje ste s nama i med' nama. Zavetujem se pred ovom svetom slikom Isusa Hrista, pred ovim hlebom i vinom da cu sutra na Kosovu ubiti Murata, i kakvi budemo sutra na Kosovu bicemo takvi doveka." I posle ovog govora on napusta veceru. Nastala je mala panika u srpskim redovima, ali sutra dan na Kosovu polju kada je sve bilo spremno i kada su srpski popovi zavrsili liturgiju, svi konjanici su navukli slemove, jedino je Milos skinuo svoj i bacio ga. Kada je bitka otpocela, Milos je bio na celu vojske, imao je koplje i na svom konju Zdralu, jahao ka Turskom taboru. Po predanju Milos je imao veoma dobrog konja. Kada je dosao do turskog tabora okrenuo je koplje naopako, sto je u to vreme znacilo predaju. U prvom trenutku turski vojnici koji su se nalazili u taboru oko sultana Murata su prokomentarisali da je Lazar ostao bez najboljeg srpskog vojvode. Dok su drugi rekli da budu na oprezu da nije nekakva podvala. Kada su ga razoruzali, naredeno mu je bilo da pride i da se pokloni sultanu. To mu je bilo idealno za ostvarenje zakletve koju je dao vece pre toga. Kada je krenuo da se sagne i da se pokloni, na pola puta je izvukao sakriveni noz ispod oklopa i rasporio turskog sultana Murata. Odmah su ga vojnici uhapsili i vezali. Naravno pre nego sto je Murat izdahnuo on je bio pogubljen. Milos je odrzao ono sto je rekao na veceri. I zato danas sa ponosom pricamo o njemu i ponosimo se njegovim junastvom. Bio je ozenjen cerkom kneza Lazara i imao je jedan Srbije, koji je pripadao njemu.
Prema najpopularnijoj verziji legende, 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po gregorijanskom kalendaru, tokom Kosovske bitke, Milos se dosao do turskog kampa pretvarajuci se da je prebegao na stranu Turaka, i u pogodnom trenutku se probio do sultanovog satora i smrtno ga ranio. Prema turskim izvorima, sultan Murat I je ubijen nakon bitke, kada je srpski vojnik koji se pravio mrtav ubio sultana kada mu se priblizio.
Ovaj dogadaj i Kosovska bitka su duboko utkani u srpsku nacionalnu svest, istoriju i poeziju. Ovaj cin je proglasen kao Miloseva najskrivenija zelja da se oduzi svom narodu i da se zrtvuje da bi zadao udarac tiraniji i pomogne hriscansku borbu protiv islama.
U narodnim epskim pesmama i legendama, Milos je slavljen kao heroj natprirodnog rodenja i snage (njegova majka je bila vila ili je njegov otac bio zmaj; Milos je dobio svoju snagu kobiljeg mleka, od cega potice njegovo prezime Kobilic ili Kobilovic). Imao je izuzetnog konja po imenu Zdral. Njegovi pobratimi su bili Milan Toplica i Ivan Kosancic, a njegova verenica ili zena je bila Mara, kcerka kneza Lazara Hrebeljanovica.
O njemu su ispevanje mnoge pesme i napisane mnoge legende, ali svakako je najpoznatija legenda o ubistvu Turskog sultana Murata I na Boju na Kosovu. Od samomg pocetka Turskih osvanja i prvih napada na oblasti Juzne Morave tj. oblasti kneza Lazara Hrebeljanovica, Milos Obilic je vazio za najboljeg srpskog junaka. Kada je bio ranjen u boju na Plocniku, nastala je opsta panika u Srpskim redovima, ali uspeo je da se oporavi i da se spremi za veliku bitku sa Turcima na Kosovu. Vece pre odlaska na boj, knez Lazar je odrzao knezevsku veceru na kojoj su bili svi videnije srpske vojvode. Po predanju na toj veceri Vuk Brankovic je prozvao Milosa Oblilica da saraduje sa Turcima. Jer je dva dana pre te vecere oslobodio srpskog lekara koga je zarobila straza Vuka Brankovica, a oni su smatrali da je on turski uhoda. I u toj silnoj pometnji medu srpskim vojvodama kada su to culi, iako je 90% njih bilo na Milosevoj strani, Milos Obilic je ustao podigao pehar vina i rekao: "Cestiti kneze Lazar, i ti Vuce Brankovicu, i ti Ivane Kosancicu, i ti Milane Toplica, i vi braco Musici, i ti Juze Bogdane, i vi braco Jugovici, i vi svi ostale srpske vojvode koje ste s nama i med' nama. Zavetujem se pred ovom svetom slikom Isusa Hrista, pred ovim hlebom i vinom da cu sutra na Kosovu ubiti Murata, i kakvi budemo sutra na Kosovu bicemo takvi doveka." I posle ovog govora on napusta veceru. Nastala je mala panika u srpskim redovima, ali sutra dan na Kosovu polju kada je sve bilo spremno i kada su srpski popovi zavrsili liturgiju, svi konjanici su navukli slemove, jedino je Milos skinuo svoj i bacio ga. Kada je bitka otpocela, Milos je bio na celu vojske, imao je koplje i na svom konju Zdralu, jahao ka Turskom taboru. Po predanju Milos je imao veoma dobrog konja. Kada je dosao do turskog tabora okrenuo je koplje naopako, sto je u to vreme znacilo predaju. U prvom trenutku turski vojnici koji su se nalazili u taboru oko sultana Murata su prokomentarisali da je Lazar ostao bez najboljeg srpskog vojvode. Dok su drugi rekli da budu na oprezu da nije nekakva podvala. Kada su ga razoruzali, naredeno mu je bilo da pride i da se pokloni sultanu. To mu je bilo idealno za ostvarenje zakletve koju je dao vece pre toga. Kada je krenuo da se sagne i da se pokloni, na pola puta je izvukao sakriveni noz ispod oklopa i rasporio turskog sultana Murata. Odmah su ga vojnici uhapsili i vezali. Naravno pre nego sto je Murat izdahnuo on je bio pogubljen. Milos je odrzao ono sto je rekao na veceri. I zato danas sa ponosom pricamo o njemu i ponosimo se njegovim junastvom. Bio je ozenjen cerkom kneza Lazara i imao je jedan Srbije, koji je pripadao njemu.
Prema najpopularnijoj verziji legende, 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po gregorijanskom kalendaru, tokom Kosovske bitke, Milos se dosao do turskog kampa pretvarajuci se da je prebegao na stranu Turaka, i u pogodnom trenutku se probio do sultanovog satora i smrtno ga ranio. Prema turskim izvorima, sultan Murat I je ubijen nakon bitke, kada je srpski vojnik koji se pravio mrtav ubio sultana kada mu se priblizio.
Ovaj dogadaj i Kosovska bitka su duboko utkani u srpsku nacionalnu svest, istoriju i poeziju. Ovaj cin je proglasen kao Miloseva najskrivenija zelja da se oduzi svom narodu i da se zrtvuje da bi zadao udarac tiraniji i pomogne hriscansku borbu protiv islama.