Кнез Милош Обреновић, рођен је 7. марта 1780. у селу Средња Добрна у ужицкој нахији, а умро је у Београду 1860, у свом конаку у Топчидеру.
Отац му је био сиромашан сељак по имену Тодор Михаиловић. Презиме је узео од свог очуха Обрена Мартиновића. Његова мајка Вишња имала је троје деце из првог брака Јакова, Милана и кћер Стану. Из другог брака имала је такоде троје деце: Милоша, Јеврема и Јована. Као младић је служио код богатих трговаца стоком. Уцествовао је у Првом устанку поред свог полубрата Милана Обреновића, војводе рудничке нахије.
Милош је био вођ Другог српског устанка и врховни Кнез Србије од 1815. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза.
Владао је Србијом од 1815-1839. и од 1858-1860. Безмало две деценије између 1839. и 1858. провео је у изгнанству на својим имањима у Влашкој. За време своје владавине постао је најбогатији човек у Србији и један од најимућнијих на Балкану.
Под његовом владавином Србија је стекла статус аутономне кнежевине у оквиру Османског царства. Владао као аутократа и никада се тог начина владања није одрекао. У највеће заслуге пада му то што је он започео стварање српске државе и њене унутрашње и спољашње политике.