Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 - Бранковина 1836) је био војвода из Првог српског устанка. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности западне Србије. Добијао је миницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.
После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Какађорђа. Допринио је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на место Младена Миловановића за председника совјета постављен управо он. Потом се приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. После пропасти Првог српског устанка са Карађорђем је напустио Србију и 1814. стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра И у Петрограду 1816. Емигрирао је у Аустрију, где је живео све до 1831. а потом се вратио у Србију где је и умро у Бранковини 1836. године.
Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793-1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић, удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806-1885), Карађорђевог сина.