Аврам Милетић (Каћ, Хабсбуршка Монархија 1755 - после 1826) - трговац и песник познат по томе што је саставио једну од најстаријих збирки песама урбане лирске поезије на српском језику.
Његов деда је био Милета Завишић, који је дошао у Бачку из Костајнице у којој је предводио чету од три стотине људи и борио се против Османлија током тридесет и две године. Пошто су Османлије намеравале да га казне после потписивања мира са Аустријом, преселио се у Бачку и променио своје презиме у Милетић. Милетин син Сима, који је био школовани трговац у Новом Саду, имао је петнаест синова и три кћери. Аврам је био најстарији Симин син. Други његов син, такође Сима по свом деди, је био чизмар и отац Светозара Милетића, политичког лидера Срба у Војводини.
Завршио је трговачки занат, прво у Видину а затим у Новом Саду. У периоду 1785-1787 био је учитељ истовремено у две школе које су се налазиле у два различита села, Лок и Вилово, тако што је у једној школи држао наставу преподне а у другој поподне. Оженио се свештениковом ћерком и отворио је трговачку радњу у Мошорину.
Саставио је збирку од 129 песме под називом Песмарица коју је написао у периоду 1778-1781 и у којој се налазе урбане лирске песме али и неколико српских епских песама попут "Историја Кнеза Лазара од Косова и од Цара Мурата", "Историја Мусић Стефана", "Историја Војводе Момчила" и "Историја Младог Продановића", све забележене око тридесет година пре него што је Вук Караџић први пут записивао епске песме. Све четири епске песме које је записао назвао је историјама јер су оне сматране историјом у облику песме. Историја младог Продановића је у ствари народна епска песма Срби у Донаверту коју је 1744. године записао Христифор Жефаровић.
Његова збирка се сматра најстаријом до сада откривеном збирком урбане поезије на српском језику. Он је записао чувену баладу "Омер и Мерима" само пет или шест година пошто ју је Алберто Фортис први записао. У својој песмарици је такође забележио и песму Пашхалија, коју је написао Јован Авакумовић 1775. године.
почетак
назад