Зоран Милосављевић, рођен је 21. децембра 1939. у Београду у породици Ратибора Милосављевића инж. и Виде, хемичара
У Београду је завршио основну школу и Другу београдску гимназију. Као гимназијалац награђиван је за текстове и сарађивао је са новинама, где су му од 1955. објављивани прилози.
Студирао на Филолошком факултету у Београду славистику, руски и пољски језик. Пријавио се за студије режије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, данас Факултет драмских уметности, али му је, након пријемног испита, предложено да студира на одсеку за глуму
Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1. јула 1964. у класи проф. Јосипа Кулунџића.
Говорио је француски и енглески, а служио се руским и пољским језиком.
Оженио се 1965, добио два сина.
Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму Не убиј (Tu ne tueras point, 1961) француског режисера и глумца Клод Отан Ларе (Claude Autant-Lara, 1901-2000), који се о њему посебно похвално изразио.
Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму Песма (1961), урађеном по истоименом роману Оскара Давича, а према сценарију и режији Радоша Новаковића. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом. У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира.
За улогу у филму Песма премијерно приказаном на 8. Пулском фестивалу 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.
Главну мушку улогу играо је и у филму Степенице храбрости (1961), по сценарију и у режији Ото Денеша. Партнерку, главну женску улогу играла је Душица Жегарац.
Играо је и у филмовима Радопоље (1963), Нож (1967), Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда (1970).
Ови први филмови били су запажени и у иностранству, а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике. За улогу у Песми све критике су биле похвалне, што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу.
Имао је запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Касније се углавном посветио позоришту у матичној кући, Југословенском драмском позоришту, где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме.
Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у Сну летње ноћи, Лепези Лејди Виндермир, Тарелкиновој смрти, Зојкином стану и др.
Играо је и у познатим предствама Кад су цветале тикве по тексту Драгослава Михаиловића и Вучјаку Мирослава Крлеже, које су забрањене. Забрана извођења ових представа одразила се на дужи период криза у Југословенском драмском позоришту.
Снимио више телевизијских драма и улога у серијама, између осталих и у познатој телевизијској серији Отписани.
Од самог оснивања радио станице Студио Б 1. априла 1970. водио је емисију о култури и позоришту, као и контакт емисију „Фонтана жеља“.
Као један од првих сарадника добио је 1. априла 1976. Златни знак Студија Б „за изузетне и трајне доприносе програму, раду и пословању Студија Б од његовог оснивања“.
Погинуо је у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983.
У Београду је завршио основну школу и Другу београдску гимназију. Као гимназијалац награђиван је за текстове и сарађивао је са новинама, где су му од 1955. објављивани прилози.
Студирао на Филолошком факултету у Београду славистику, руски и пољски језик. Пријавио се за студије режије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, данас Факултет драмских уметности, али му је, након пријемног испита, предложено да студира на одсеку за глуму
Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1. јула 1964. у класи проф. Јосипа Кулунџића.
Говорио је француски и енглески, а служио се руским и пољским језиком.
Оженио се 1965, добио два сина.
Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму Не убиј (Tu ne tueras point, 1961) француског режисера и глумца Клод Отан Ларе (Claude Autant-Lara, 1901-2000), који се о њему посебно похвално изразио.
Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму Песма (1961), урађеном по истоименом роману Оскара Давича, а према сценарију и режији Радоша Новаковића. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом. У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира.
За улогу у филму Песма премијерно приказаном на 8. Пулском фестивалу 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.
Главну мушку улогу играо је и у филму Степенице храбрости (1961), по сценарију и у режији Ото Денеша. Партнерку, главну женску улогу играла је Душица Жегарац.
Играо је и у филмовима Радопоље (1963), Нож (1967), Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда (1970).
Ови први филмови били су запажени и у иностранству, а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике. За улогу у Песми све критике су биле похвалне, што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу.
Имао је запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Касније се углавном посветио позоришту у матичној кући, Југословенском драмском позоришту, где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме.
Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у Сну летње ноћи, Лепези Лејди Виндермир, Тарелкиновој смрти, Зојкином стану и др.
Играо је и у познатим предствама Кад су цветале тикве по тексту Драгослава Михаиловића и Вучјаку Мирослава Крлеже, које су забрањене. Забрана извођења ових представа одразила се на дужи период криза у Југословенском драмском позоришту.
Снимио више телевизијских драма и улога у серијама, између осталих и у познатој телевизијској серији Отписани.
Од самог оснивања радио станице Студио Б 1. априла 1970. водио је емисију о култури и позоришту, као и контакт емисију „Фонтана жеља“.
Као један од првих сарадника добио је 1. априла 1976. Златни знак Студија Б „за изузетне и трајне доприносе програму, раду и пословању Студија Б од његовог оснивања“.
Погинуо је у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983.