Милан Младеновић, рођен је 21. септембра 1958. у Загребу, од оца Спасе (родом из Крушевца), који је био војно лице и мајке Данице (из Макарске). У шестој години се са породицом сели у Сарајево, а 1970. у Београд. У Београду завршава 11. Гимназију у којој крајем седамдесетих, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем Гагијем, оснива свој први бенд - Лимуново дрво.
1980. заједно са Михајловићем, Душаном Којићем - Којом и Ивицом Вдовићем - Вдом, оснива свој први значајнији састав - Шарло Акробата. Неколико песама групе ("Нико као ја", "Она се буди", "Око моје главе", "Мали човек") убрзо је објављено на култној компилацији "Пакет аранжман", а 1981. излази први и једини албум бенда - "Бистрији или тупљи човек бива кад...". Услед међусобних несугласица, он и Којић се ускоро разилазе те Младеновић са Драгомиром Михајловићем формира нови бенд Катарина ИИ.
Током 1982. новом бенду се прикључују клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар Шарла акробате Ивица Видовић. У тој постави група 1984. издаје истоимени албум, након чега Видовић и Михајловић одлазе из бенда. Михајловић као носилац права на име Катарина ИИ ускраћује групи право да се даље њиме користи, те бенд бира ново име - "Екатарина Велика". 1985. излази истоимени албум који добија повољне критике те скреће пажњу на бенд. Албум из 1986. "С ветром уз лице", лансира их на сам врх југословенске рок сцене, где са њим на челу остају све до 1994. издајући серију успешних албума.
Током рада са Екатарином, сарађује као продуцент на албумима бендова "Густаф у његови добри духови" и "Фит". 1985. се заједно са осталим члановима Екатарине појављује у филму Горана Марковића "Тајванска канаста", а следеће године и у филму Дарка Бајића "Црна Марија" где игра главну улогу и за који је написао нумеру "Бус Статион". Крајем осамдесетих пише музику за једну позоришну представу на којој још раде и Влатко Стефановски, Ђорђе Ерић, Зоран Петровић и други. 1992. са члановима група Партибрејкерс и Електрични оргазам формира састав "Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим снима сингл "Слушај 'вамо!". У лето 1994. путује у Бразил, где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем - Субом (алијас Реџ Илусивии) и неколико бразилских музичара снима албум "Ангел'с Бреатх" ("Дах анђела"). У августу 1994. након наступа Екатарине Велике на Фестивалу у Будви, бива пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса.
Умро је 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.