Сава Мркаљ је рођен 1783. у Горњој Крајини, у селу Сјеничаку првобанске пуковније. Српски учитељ, монах и филолог. Познат је по томе што је 1810. написао тада веома актелну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Ово дело утицало је и на Вука Караџића. Године 1799. завршио је школу и затим постао српски учитељ у Госпићу. Касније је отишао у Загреб, у академију, па онда и у Пешту, где је слушао предавања из филозофије и математике на универзитету, а титулисан је као "свободних художества и философије доктор." Био је добар зналац латинског и француског језика, а разумео је и грчки и јеврејски, што је његовом филолошком таленту било од велике користи. Нападан је од службених црквених кругова због својих учених погледа, Сава је мислио да ће их умирити ако се покалуђери, и зато се 1811. године у манастиру Гомирју заиста и закалуђерио и постао јерођакон Јулијан. Гоњења су се само увећавала и он је 1813. напустио манастир. Године 1817. издао је дело "Палиондија" у коме се одрекао своје графичко-ортографске реформе. Године 1827. је полудео па је 1833. преминуо у бечкој болници за душевне болести.