Благоје Марјановић-"Моша", рођен је 3. септембра 1907. Био је инкарнација фудбалског мајсторства у времену између два рата. Сјајан играч, ненадмашан голгетер. Више од деценије био је синоним БСК-а, нашег најбољег и најуспешнијег фудбалског клуба. Незаменљиви државни репрезентативац, његов рекорд - 37 голова за "плаве", премашен је тек после Другог светског рата. Почео је да игра још као дечак, у трећем тиму подмлатка "Југославије", да би га Раденко Милровић, највећи ловац на таленте, одвео у БСК. Мошина каријера била је скоковита. Брзо је постао првотимац и репрезентативац. Готово да је било незамисливо да прође утакмица, а да не постигне гол.
Дуже од једне деценије био је незамјенљиви репрезцнтативац. Играо је на месту центарфора, десне полутке и десног крила. Био је веома ауторитативан играч. Његова реч слушала се без поговора. У БСК-у и државној репрезентацији. Са Тирнанићем, сачињавао је чувену десну страну београдских "плавих". Њихово мајсторство опијало је гледаоце.
Моша је за време рата био у заробљеништву. По повратку, посветио се тренерском позиву, радио је у нашој земљи и у Италији. Разболео се у тренутку када се спремао да оде у Каиро. Једно време примао је инвалидску пензију, касније је добио националну пензију, као заслужни мајстор спорта... Умро је 1. октобра 1984.