др Јован Марјановић-Јоца, рођен је 10. априла 1920. у Санском Мосту (Босна и Херцеговина). Историчар. Пре рата завршиоо Богословију у Сарајеву и 1940. уписао се на теолошки факултет. Од 1941-1945. у Народноослободилачкој војсци налазио се на дужности политичког комесара чете, батаљона и бригаде. По ослобођењу стално је био на партијско-политичким дужностима. Био је члан Окружног комитета у Бања Луци (1945-1947), а затим завршио Вишу партиску школу "Ђуро Ђаковић" у Београду. Радио је једно време и у партиској школи ЦК СК БИХ у којој је био и управник до 1954.
Од тада живи у Београду, где је дипломирао историју на Филозофском Факултету, а докторирао 1961. на истом, на тему "Народноослободилачки покрет у Србији 1941-1945".
Од 1963. стални професор Историје ЏЏ. века на Филозофском Факултету, а од 1979. оснивач катедре за "Историју Југославије 1918-1978", где је радио као предавач.
Заједно са др Васом Чубриловићем био је сарадник на Балканолошком институту.
Радио је и као уређивач и приређивач лексикона, енциклопедија и школских уџбеника. Објавио је велики број књига и радова на тему Народноослободилачког покрета у Југославији 1941-1945.
Најзначајмије су:
* Народноослободилачки покрет у Србији 1941, Београд, 1961.
* Прилози за историју сукоба НОП и Четника-Зборник радова за Историју ЏЏ века, Београд, 1962.
* Устанак и НОБ у Србији 1941-1945, Београд, 1963.
* Ослободилачки рат и народна револуција, Београд, 1964.
Политичке странке и модерне државе, Београд, 1970.
* Други светски рат, Београд, 1973.
* Тајна и јавна сарадња Четника са окупатором-Архивска грађа, Београд, 1978.
* Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, Београд, 1979.
Одликован је:
* Орденом братства и јединства II реда
* Орденом заслуге за народ
* Орденом партизанске звезде III реда
* Орденом за храброст
Умро је 1981. године у Београду после дуге болести.