Znameniti Srbi

Михаило Лалић, рођен је 7. октобра 1914. у Трепчи, Црна Гора.
Писац који се на самом почетку књижевног рада определио за јасан тематски круг (НОР), одређено географско поднебље (Црна Гора) и специфичан избор актера догађаја и романескних прича. Започео је књигом песама Стазама слободе (1948), али се брзо окренуо прози, која ће постати искључива форма уметничког сагледавања времена, догађаја и људских судбина. Према његовом сценарију снимљен је филм "Свадба" 1973. у режији Радомира Шарановића, такође извршена је екранизација његовог романа "Лелејска гора" 1968.
Први је добитник "Његошеве награде" 1963. за роман "Лелејска гора". Добио је НИН-ову награду 1973. за роман "Ратна срећа". Добио је награду "21. јул", највише признање општине Беране, 1962. године, када је награда и установљена.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968.

Библиографија
Објавио је велики број књига приповедака:
* Извидница (1948),
* Први снијег (1951),
* На мјесечини (1956),
* Посљедње брдо (1967).

Ипак, значајан допринос савременој прози дали су његови романи:
* Свадба (1950),
* Зло прољеће (1953),
* Раскид (1955),
* Лелејска гора (1957, 1962),
* Хајка (1960),
* Прамен таме (1970),
* Ратна срећа (1973),
* Заточници (1976),
* Докле гора зазелени (1982),
* Гледајући доље на друмове (1983)
* Одлучан човјек (1990).

У романима приказује време када је у партизанском ратовању дошло до кризе, када су се пробудили стари сукоби и поделе, када извесност борбе није могла да се наслути. Његови јунаци су захваћени моралним и психолошким кризама, па отуда унутрашњи монолог као основно и доминантно средство уметничког обликовања ликова. У његовој стваралачкој пракси занимљив је још један феномен: он се стално враћа већ завршеним приповеткама и романима и, незадовољан оствареним, приступа преради. Роман Раскид је после четрнаест година доживео прераду уз знатне измене у нарацији, избору ликова и њиховој структури. Другу верзију је доживео и роман Лелејска гора, а развијањем приповетке Прамен таме настао је истоимени роман.
Умро је 30. децембра 1992. у Београду.



Михаило Лалић, рођен је 7. октобра 1914. у Трепчи, Црна Гора. Писац који се на самом почетку књижевног рада определио за јасан тематски круг (НОР), одређено географско поднебље (Црна Гора) и специфичан избор актера догађаја и романескних прича. Започео је књигом песама Стазама слободе (1948), али се брзо окренуо прози, која ће постати искључива форма уметничког сагледавања времена, догађаја и људских судбина. Према његовом сценарију снимљен је филм "Свадба" 1973. у режији Радомира Шарановића, такође извршена је екранизација његовог романа "Лелејска гора" 1968. Први је добитник "Његошеве награде" 1963. за роман "Лелејска гора". Добио је НИН-ову награду 1973. за роман "Ратна срећа". Добио је награду "21. јул", највише признање општине Беране, 1962. године, када је награда и установљена. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968. Библиографија Објавио је велики број књига приповедака: * Извидница (1948), * Први снијег (1951), * На мјесечини (1956), * Посљедње брдо (1967). Ипак, значајан допринос савременој прози дали су његови романи: * Свадба (1950), * Зло прољеће (1953), * Раскид (1955), * Лелејска гора (1957, 1962), * Хајка (1960), * Прамен таме (1970), * Ратна срећа (1973), * Заточници (1976), * Докле гора зазелени (1982), * Гледајући доље на друмове (1983) * Одлучан човјек (1990). У романима приказује време када је у партизанском ратовању дошло до кризе, када су се пробудили стари сукоби и поделе, када извесност борбе није могла да се наслути. Његови јунаци су захваћени моралним и психолошким кризама, па отуда унутрашњи монолог као основно и доминантно средство уметничког обликовања ликова. У његовој стваралачкој пракси занимљив је још један феномен: он се стално враћа већ завршеним приповеткама и романима и, незадовољан оствареним, приступа преради. Роман Раскид је после четрнаест година доживео прераду уз знатне измене у нарацији, избору ликова и њиховој структури. Другу верзију је доживео и роман Лелејска гора, а развијањем приповетке Прамен таме настао је истоимени роман. Умро је 30. децембра 1992. у Београду.
почетак	назад