Владимир Карић (2. новембар 1848 - 8. јануар 1894) - српски географ, педагог, публициста и дипломата.
Завршио је Велику школу у Београду на правном одсеку 1868. Каријеру је отпочео у струци као практикант у шабачком суду. У истом граду је неко време као замена предавао у градској гимназији. Нову службу вршио је као писар начелства пожаревачког округа. Године 1870. именован је за суплента шабачке ниже гимназије. Након полагања професорског испита 1873. предавао је географију у шабачкој, пожаревачкој а затим и у београдској вишој гимназији. Много је утицао на научна опредељења свог ученика из шабачке гимназије-Јована Цвијића. У просвети је Карић остао до 1888. када је постављен на место референта у Министарству просвете и црквених дела. Године 1879. написао је уџбеник земљописа-географије. Убрзо је свој уџбеник проширио објавивши Земљопис у две књиге. Године 1881. изабран је за ванредног члана Просветног савета. Године 1882. објавио је књигу Српска Земља, где је у геолошком, географском и статистичком погледу описао територије које су Срби насељавали у то време. Године 1887. написао је волуминозно дело Србија у три тома.
Године 1889. због показаног квлитета у раду Министарства просвете и црквених дела у поледу развоја српске просвете у Старој Србији и Македонији постављен је за начелника новооснованог Просветно-политичког одељења Министарсва иностраних дела. То одељење формирано је управо због ширења српског утицаја и просвете у Старој Србији и Македонији, који су били угрожени делатношћу Бугарске егзархије. Године 1889. 13. октобра постављен је за конзула српског конзулата у Скопљу. На конзулском положају остао је до 1892. где је на пословима српске националне политике показао знатне успехе. На лични захтев, због неслагања са новим министром напустио је Скопље октобра 1892. године.
По повратку у Београд, предавао је до пензије 1893. у нижој београдској гимназији. Због нарушеног здравља отишао је у бању Баден у Тиролу, тамо је и умро 8. јануара 1894. Тестаментом је све завештао географском одсеку Велике школе.