Љубомир Каљевић, рођен је 1841. у Ужицу. Политичар, председник владе Србије.
Гимназију је завршио у Београду, а студирао државне науке у Хајделбергу и Паризу. По повратку у Србију издавао је 1867-1870. лист Србија, једини опозициони лист кнезу Михаилу око кога се окупила сва либерална интелигенција. За народног посланика је први пут изабран 1871. Политички лист Будућност почео је да издаје 1873. Министар финансија био је од 25. новембра 1874. до 20. јануара 1875.
Председник је владе и министар унутрашњих дела од 26. септембра 1875. до 24. априла 1876. Ова влада, састављена од млађих либерала и конзервативаца, припремала је ослободилачки рат са Турском. Издала је либералне законе о штампи и општинама.
Касније је био начелник у министарству финансија, писао за новине Петра Карађорђевића, био је један од оснивача Напредне странке 1881, посланик у Букурешту 1881-1886. и Атини 1886-1889, државни саветник 1895-1907, потпредседник Сената 1901. Као велики карађорђевац, постао је министар иностраних дела у превртаничком кабинету 29. маја 1903, после убиства краља Александра Обреновића, и остао то до 21. септембра 1903. године.
Написао је књигу Моје успомене (1908).
Умро је 20. марта 1907. у Београду.