Марко Краљевић, рођен је средином XIV века као син краља Вукашина, господара Прилепа, и великог дела Македоније, и мајке Јевросиме. Отац, као владар тог дела Македоније, опремио је војску са братом деспотом Угљешом. Та војска требала је да спречи даљу најезду Турака на Балканско полуострво и поробљавање српских земаља. Нажалост, док су били утаборени на обалама реке Марице, у ноћи 1371. године, Турци су их без најаве напали и направили прави масакр. У бици на Марици погинуо је Вукашин и његов брат а његове земље пале су под турску власт. Марко, као престолонаследник, немоћан да учини нешто више, због турске надмоћи, постаје турски вазал. То је подразумевало и његово ангажовање у војним операцијама турске војске. Убрзо се доказао као снажан и способан борац па је дошао до титуле турског везира, што је престављало висок положај у турском друштву. Његово омиљено оружје је, баш као и у народним песмама, био топуз којим је вешто баратао. Судбина му је одредила да изгуби живот у бици на Ровинама и то на страни војске која је погубила његовог оца и окупирала његове земље. Дакле, права истина о његовом животу је доста сурова и далека од прича из народних песама, које су га величале као највећег српског јунака.