др Лазар-Лаза Костић, рођен је 12. фебруара 1841. у Ковиљу. Књижевник, публициста, филозоф, политичар. Правне науке завршио је на Универзитету у Пешти 1864, где је две године касније докторирао. Истакнути припадник Уједињене омладине српске и члан Милетићеве Српске народне слободоумне странке, улази рано у политички живот војвођанских Срба. Посланик је на Народно-црквеном и у Угарском сабору (1873). На Берлинском конгресу 1878. приватни је секретар Јована Ристића, а 1880. секретар српског посланства у Петровграду. Од 1880. до 1891. држављанин је две српске земље, Србије и Црне Горе. Женидбом са богаташицом Јулијаном-Јулчом Паланачки у септембру 1895. постао је грађанин Сомбора и у њему ће провести остатак живота. У Сомбору је настао његов халуцинантни ноћник, Дневник снова, и испевана славна песма српске књижевности, покајанка Санта Мариа делла Салуте.
Најизразитији песник високог српског романтизма, за живота је објавио три књиге песама: Песме, 1873, 1874. и 1909. Трагед и комедиограф, написао је две историјске драме, Максим Црнојевић (1866) и Пера Сегединац (1882), и две комедије, Гордана (1889) и Окупација (написана на немачком 1878/79, објављена је први пут 1977). Своје филозофске и естетичке идеје изложио је у расправама: Основа лепоме у свему с особитим обзиром на српске народне песме (1880) и Основно начело (1884). У књизи О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његовом певању, мишљењу и писању, и његовом добу (1902), сем луцидне анализе Змајева певања, дао је живу слику романтичарске епохе и развио раније поставке о укрштају поезије и филозофије у особену теорију уметничке инспирације. Зналац класичних и модерних језика, преводио је Хомера, Шекспира, Булвера, Хајнеа, Киша и Дернбурга. Умро је 9. децембра 1909. у Бечу.