Стеван Јаковљевић, рођен је 1890. у Књажевцу. Био је професор Универзитета у Београду и ректор од 1945-1950, биолог, књижевник и редовни члан САНУ.
Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је романима "Српска трилогија" (1937), који чине "Деветсто четрнаеста" (1934), "Под Крстом" и "Капија слободе". Остала дела: романи "Смена генерација", "Велика забуна", "Ликови у сенци". Дела из ботанике "Студије о биљном свету Преспанског језера", "Макрофитска вегетација Охридског језера", "Систематика лековитог биља".
Умро је 2. новембра 1962. у Београду.