Божа Илић, рођен је 17. априла 1919. у селу Житни Поток код Прокупља. Српски сликар социјалистичког реализма. Завршио је Академију ликовних уметности у класи сликара и педагога Мила Милуновића. У детињству је потпуно остао без слуха. Члан удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) постаје 1947. и од тада редовно излаже. Ликовни критичари су га још 1947. прогласили водећим представником социјалистичког реализма. Његово дело обухвата монументалне фигурлне композиције, ентеријере, портрете, мртве природе и пејзаже. Радио је углавном техником уља.
Педесетих година соцреализам постаје превазиђен и он све више бива потискиван и заборављан. Више од двадесет година примао је социјалну помоћ и сликао мала платна иако је био опробани успешни сликар са великим композицијама.
Неке од његових познатих слика су "Сондирање терена на Новом Београду" из 1948. димензија 240џ440цм као и "Омладина гради пругу". Када се после социјалистичког реализма опредељује за решавање сложеније ликовне проблематике познато дело му је "Сеоска породица".
У Београду је самостално излагао 1953, 1955, 1958 и на многим групним изложбама у земљи и иностранству (XXV бијенале у Венецији 1950).
Имао је велики број изложби, једна од њих била је 16. 9 - 1. 10. 1982. у Галерији савремене уметности у Нишу. 1994. је одржана у Народном музеју у Београду ретроспективна изложба ин мемориам. Умро је 15. јул 1993.