Лука Милованов Георгијевић, рођен у Сребреници, у Босни, у нахији сребрничкој а у кнежини Осату око 1784. или идуће године. Српски књижевник и филолог. На две године по његов отац Милован је прешао ц породицом у Срем, где се настанио најпре у Черевићу а потом у Винковцима. Овде је изучио гимназију, у Сегедину филозофију а у Пешти права. Још знамо да је 1810. кад је писао своје важно дело, био учитељ српске школе у Пешти. У једно га доба задеси велика несрећа. Одлазећи често Русима у Ирму, где је подигнута капела над гробом велике руске кнегиње која је била удата за Палатина Краљевине Угарске, једне студене зимске ноћи нагло оглуви, са чим изгуби не само хонораре за давање лекција Русима него падне у очајање па се, наскоро, сасвим запусти и пропије. Ца Вуком Караџићем се упознао у Будиму 1814, и Вук је настојао да Лука поново среди свој рукопис који је држао у врло бедном стању. У великој невољи писао је актове адвокатима и преводио књиге за славољубива и ташта човека, будимског православног владику Дионисија Поповића. Најзад ослаби и телесно, стане губити вид и у страшној сиротињи премине 23. новембра 1828. У последње доба и на смрти су му се нашле три Српкиње, од којих се једна касније удала за песника Симу Милутиновића. Њој је оставио свој спис да га преда Вуку. Вук га описује да је био "раста средњега, више риђ него црномањаст, врло шаљив, и до смрти поштен човек". У једно је доба позиван у Русију, али је он више волео прећи у Србију. Ипак није ишао ни у једну ни у другу земљу.