Станоје (Стаматовић) Главаш, рођен је 1763. Био је један од најзначнијих учесника Првог српског устанка. Рођен је у Селевцу, селу поред Смедерева и био је најмлађи од троје деце.После смрти његовог оца мајка му се преудаје и заједно са Станојем прелази у Смедеревску Паланку. Петар и Јанко су остали у Селевцу где се и данас налази Станојева родна кућа. Био је војвода у смедеревској нахији. Прије устанка је био хајдук. Био је један од могућих кандидата за вођу устанка, али је одбио понуду и предложио Карађорђа. Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. ослободио Прокупље од Турака а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију. Турци су га убили 25. фебруара 1815. по налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне.
Једини Станојеви потомци су по линији његовог брата Петра,презиме су променили у Петровићи,по старом српском обичају где најстарији син узима презиме по очевом имену, и живе у Смедереву. Станојева породична лоза повезана је још са лозом Хајдук Вељка Петровића,пошто је Станоје за њега оженио Петрову ћерку. Потомци Хајдук Вељка (Хајдуквељковићи), данас живе у Смедереву.