Веселин Ђурановић, рођен је 17. маја 1926. у селу Доњи Мартинићи, код Даниловграда. Гимназију је завршио у Подгорици, а учитељску школу на Цетињу. Због припадности револуционарном радничком покрету, марта 1941. је био искључен из Учитељске школе на две године.
Члан СКОЈ-а је постао 1941. и активно је учествовао у припремама устанка. После Тринаестојулског устанка, па све до повлачења партизанких јединица у Босну, маја 1942. радио је на ослобођеној територији у скојевској организацији и организацији Црногорске народне омладине. Почетком маја 1943. заједно са групом присталица НОП-а, ухапшен је и интерниран у логор Забјело, код Подгорице. Пуштен је септембра 1943. после капитулације Краљевине Италије, и расформирања логора. Поново се повезао са партијском организацијом и постао је секретар скојевске организације у свом селу, а у октобру исте године и члан општинског комитета СКОЈ-а и председник Општинског одбора антифашистичке омладине. Учествовао је на Првом (новембра 1943. у Колашину) и Другом конгресу Народне омладине Црне Горе (децембра 1944. на Цетињу). У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 4. јануара 1944. Његов рођени брат Владан, који је погинуо 1944. је проглашен за народног хероја.
После ослобођења Југославије обављао је разне партијске и политичке дужности, најпре у Црној Гори, а потом у федерацији:
члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору
председник Централног комитета Народне омладине Црне Горе
секретар Среског комитета КПЈ у Даниловграду и Титограду
председник Главног одбора ССРН Црне Горе
главни уредник "Побједе"
председник Извршног већа СР Црне Горе, од 25. јуна 1963. до 8. децембра 1966.
председник Извршног комитета СК Црне Горе, од 1968. до 1977.
председник Савезног извршног већа, од 4. фебруара 1977. до 16. маја 1982.
председник Председништва СР Црне Горе, од 7. маја 1982. до 7. маја 1983.
председник Председништва СФР Југославије, од 15. маја 1984. до 15. маја 1985.
За члана Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе, биран је од Трећег конгреса СК ЦГ, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на Осмом, Десетом и Једанаестом конгресу. Политичку каријеру је окончао током тзв. „антибирократске револуције“ 1988-1989. године, када је поднео оставку на све политичке функције и повукао се из политичког живота.
Умро је 30. августа 1997. у Подгорици.