Осман Ђикић, рођен је 7. јануара 1879. у Мостару. Босанско-херцеговачки и српски песник, аутор драма, публициста и политичар. Осман Ђикић и Авдо Карабеговић били су међу носиоцима српске приче у Босни међу Србима-мухамеданцима.
Свршио је основну школу и пет разреда гимназије у Мостару, затим је отишао у Београд, оданде у Цариград, па у Беч, где је завршио трговачку академију. Био је банкарски чиновник у Загребу, Брчком и Мостару. 1909 изабран је за секретара муслиманског потпорног ђачког друштва Гајрет. Тада се преселио у Сарајево, где је уређивао и друштвени лист Гајрет. 1910 покренуо је политички лист Самоуправу у Сарајеву, и био му је главни уредник. Писао је пјесме и многе ствари у прози, у у Босанској Вили, Зори и другим књижевним листовима. Штампао је посебно збирку пјесама Ашиклије, а у друштву са Авдом Карабеговићем Хасанбеговим и Омер-бегом Сулејманпашићем издао је другу збирку пјесама, под насловом Побратимство.
Написао је и низ родољубивих пјесама између којих је "Српска вила" посвећена Ристи Радуловићу:

Ох не плачи вило, утри горке сузе!
Јер већ сунце мило и нама се рађа,
Брат се с братом мири, престануће свађа!
И Србин ће стрести опет тешке узе !!!

Умро је 30. марта 1912, у Мостару.