Тихомир Ђорђевић, рођен је 19. фебруара 1868. у Књажевцу. Етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а студирао у Бечу и Минхену, где је докторорао 1902. године.
Његов опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевиева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографскиј истраживања живота других народа у Србији (Цигана, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза итд) до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и Балкана.
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља (некрополе - извор примарних података за многе науке (Ђорђевић, Т: Незнано гробље у Жагубици, Старинар за 1908, Београд 1909.) У књизи Ђорђревић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937.
Најважнија дела:
Из Србије кнеза Милоша, И и ИИ, 1922-1924
Цигани у Србији, докторска дисертација
Наш народни живот, И-Џ
Умро је 28. маја 1944. у Београду.