Владан Ђорђевић, рођен је 21. новембра 1844. у Београду. Лекар, књижевник и политичар.
Гимназију је завршио у Београду, а као ђак је био један од покретача Уједињене омладине српске и био њен секретар. Медицину је студирао у Бечу и докторирао 1869. године. Специјализовао хирургију у Бечу 1869-1871. године и био први школовани хирург у Србији.
Војни је лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од 1871. године. Оснива Српско лекарско друштво (1872) и покреће часопис "Српски архив за целокупно лекарство" (1874). Од 1873. је лични лекар кнеза Милана. Један је од главних оснивача Црвеног крста у Србији (1876). У првом српско-турском рату (1876) је начелник санитета моравско-тимочке војске, а у другм (1877-1878) је начелник санитета врховне команде. Начелник је цивилног санитета Србије од 1879. године, а 1881. је испословао његову широку реформу. И у српско-бугарском рату 1885/6. је начелник санитета врховне команде.
Владан Ђорђевић у затвору 1906.Ђорђевић је био председник београдске општине 1884-1888, а министар просвете и привреде 1888. године у влади Николе Христића. Потом прелази у дипломатију као посланик Србије у Атини од 1891. и у Цариграду од 1894. године, где је допринео постављању српских владика у Македонији.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888, а за редовног 15. новембра 1892.
Председник је владе и министар иностраних дела од 11. октобра 1897. до 12. јула 1900. Његова влада радила је на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Поднео је оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин.
У затвору је на шест месеци 1906. године, а због наводног објављивања државних тајни у књизи Крај једне династије. У току Првог светског рата био је у аустријској конфинацији, ради русофилства од анексионе кризе из 1908.
Издавао је важан часопис Отаџбина од 1875. до 1892. Пуно је писао на историјске теме, као и романе, приповетке и драме. Најважнији радови су: Историја српског војног санитета, I-IV (1879-86), Крај једне династије, I-III (1905-1906), Српско-турски рат, I-II (1907), Албанесен унд дие Гроссмацхте (1913), Цар Душан, И-ИИИ (историјски роман, 1919-1920), Црна Гора и Аустрија 1814-1894 (1924), Успомене (1927). Умро је 31. августа 1930. у Бадену код Беча.