Теодор Димитријевић Крачун или Крачун (Крачуновић) Тодор (рођен у другој четвртини 18. века - Сремска Каменица или Сремски Карловци 10. април 1781. Сремски Карловци) - сликар, иконограф и портретиста и један од најзначајнијих српских барокних сликара 18. века. Стварао је у Војводини. У свом делу је комбиновао традиционални ликовни језик са уметничким схватањима барока и рококоа.
Крачун је сигурно после својих учитеља иконографа учио и у бечкој Сликарској академији као и његов пријатељ сликар Јаков Орфелин. Зна се да је сликао иконостасе у сремским селима Нештину и Лаћарку, у манастиру Привиној Глави, у Сомбору, стари иконостас у капели карловачке митрополије, као и да је иконостас карловачке саборне цркве радио са Јаковом Орфелином. Како се чини да се по оцу звао и Димитријевић постоје записи да је сликао и у Беочину и Крушедолу. Крачун се бавио и портретисањем и један свој портрет Павла Ненадовића дао је у Бечу да се изреже у бакру. Сматра се да ће се наћи још неки од радова Крачуна али и по овим који су познати зна се да је он био један од наших најбољих мајстора у 18. веку. Крачун се придржавао старинског српско- византијског стила зоографисања а на својим портретима бележи вештину западне уметности портретисања и за оно време показује необичне квалитете и његов кист по некада делује зачуђујућом импресионистичком крепкошћу.

Сликао је следеће иконостасе:
Манастир Беочин (1766)
Манастир Хопово (1770)
Сомбор (1772)
Лаћарак и Нештин (1773)
Сремска Митровица (1775)
Сусек (1779)
Саборна црква у Сремским Карловцима (1780-1781), заједно са Јаковом Орфелином
Такође је сликао портрете: митрополита Павла Ненадовића, Јована Ђорђевића, Викентија Јовановића-Видака.

почетак
назад