Стојан Дечермић (10. јун 1931, Дубица, Југославија – 15. децембар 1992, Београд, Србија), глумац
Потиче из уметничке породице, пошто му је и отац Борислав, играо у позоришту Дунавске бановине у Новом Саду, а потом био управник позоришта у Панчеву.
Глумачку је школу завршио у Новом Саду и са једва 17 година уписао је Академију драмских уметности у Београду код професора Томислава Танхофера, Бојана Ступице и Виктора Старчића.
На трећој години глуми Аљошу у драми Максима Горког „На дну“ у Југословенском драмском позоришту. По завршетку Академије постаје редован члан Југословенског драмског позоришта. Најпе игра у лирске улоге у у класичном и савременом репертоару истичући се емотивношћу и смислом за креације трагичних ликова, као Ромео у „Ромену и Јулији“ Виљема Шекспира, Орест у „Ифигенији на Тауриди“ Јохана Волфганга Гетеа, Лујо Ласић у Дубровачкој трилогији Иве Војновића и др.. Као драмски уметник „раскошног талента и магичне сценске привлачности“ је дочекао да га девојке сачекују на изласку из позоришта. Био је Жерар Филип српског глумишта.
Био је неприкосновен рецитаор нарочито поезије Милана Дединца, Душана Матића и Растка Петровића.