Радован Раја Дамњановић. Истакнути и помало заборављени српски политичар, рођен је 1811. у поцерском селу Синошевић, недалеко од Шапца. Основну школу завршио је у оближњим Накучанима, а Манастирску у Криваји.Као писменог и бистрог младића, узео га је Јеврем Обреновић себи за писара у Шапцу. Кад је Јеврем, 1831. прешао у Београд, повео је и Рају, који је постао његов секретар. Од 1839. Раја је секретар Томе Вучића Перишића и у том својству путује Србијом тумачећи нови Устав. Постао је, потом, секретар Министарства финансија.
Због трвења међу политичким странкама, 1840. напушта државну службу и посвећује се трговини у Аустрији.
Кнез Александар Карађорђевић га је, 1842. позвао да се врати у Србију и поставио га за главног благајника Министарства финансија, а затим за управитеља града Београда. Следи низ најодговорнијих државних функција у Кнежевини Србији: помоћник министра унутрашњих дела, министар финансија, помоћник министра правде и просвете, председник Врховног суда, члан Дрћавног савета и министар унутрашњих послова.
Године 1847. у Тенкиној буни, улази у заверу против Александра Карађорђевића. Како је завера откривена, заједно са још четворицом чланова Државног савета - ухапшен је и осуђен на смрт. Казна је, потом, преиначена у доживотну робију у тешким оковима, који су били тешки двадесетак килограма.
Робијао је у злогласној Гургусовачкој кули.
О тешким тамничким данима Илија Гарашанин пише српсим конзулима у Русији и Француској, па су ове земље тражиле да Турска пошаље мисију која ће испитати како се поступа са заточеницима.
Етем-паша је, овим поводом, стигао у Београд 16. марта 1858. а већ сутрадан је стигла вест да је преминуо 14. марта. Турци су сумњали да је био отрован, али то никад није било доказано.
Историчари и хроничари га описују као културног, ученог, виспреног и доброг човека. Био је ожењен Анком, ћерком пребогатог капетана Мише Анастасијевића, али га ни он није могао избавити из тамнице. Са Анком је Раја имао шесторо деце - два сина и четири кћери. Синови деце нису имали, а потомци његових кћери изгубише се у забораву.