Оскар Давичо, рођен је 18. јануар 1909, Шабац, у чиновничкој породици јеврејског порекла. Најмлађи је песник у кругу надреалиста. Надмашио је све остале снагом талента, плодношћу и ширином утицаја.
Школовао се у Шапцу, Београду и Паризу (Сорбона). Радио је као средњошколски наставник у Шибенику, Београду и Бихаћу. Као члан КПЈ, активно се укључује у међуратни политички живот. Постаје секретар МК КПЈ у Бихаћу. 1932 бива ухапшен и осуђен на 5 година затвора на основу Закона о заштити државе. Казну је одслужио у КПД Сремска Митровица. Од 1938 до почетка рата живи између Загреба и Београда. 1940 бива искључен из КПЈ због тога што је објавио нека дела у часопису "Печат" Мирослава Крлеже. Кад је почео Други светски рат, Давичо је боравио у Сплиту где се бавио илегалним радом. Бива ухапшен и интерниран на острву Корчула, а потом и у затвор у Италији. Из затвора бежи 1943 и враћа се у домовину где ступа као у редове Прве пролетерске дивизије где остаје до ослобођења. 1945 укључује се као новинар у рад новоформираног ТАЊУГ-а, а потом прелази у "Борбу" и "Глас". Извештава као дописник са суђења у Нирнбергу и Грчке где прати Маркосове партизане (доживљаје из Грчке описаће 1947 у књизи "Међу Маркосовим партизанима"). После тога напушта новинарство и бави се искључиво књижевношћу. Био је један од уредника часописа "Нова мисао"(1953-1954). 1955 постаје оснивач и уредник новина "Дело". '80-тих оснива и уређује у Сарајеву часопис "Даље".
Умро је у Београду 30. септембра 1989.