Радојко Јовановић, алиас Раде Драинац, рођен је 4. августа 1899. у селу Трбуње, надомак Блаца. Аутентични боем, прећуткиван, јер није могао бити уклопљен у комунистички клише књижевно-политичке политике, одмах после ИИ великог рата. Не бавећи се формом толико колико други песници његовог доба, тражећи стално у оквиру једног и сличног он је био уверен да је непатворен песнички говор важнији од форме и то му је у оним најсрећнијим тренуцима полазило за руком. Његова анакреонтска строфа, када је користи, са наглим ритмичким резом у четвртом стиху, чини га непоновљивим у нашој лирици. Ипак, ревалоризацију његове лирике тек очекујемо, а тиме и наш крај, сатисфакцију, што је "изнедрио" једну овакву личност.
Његов кратки али (пре)бурни живот окончан је у Државној болници у Београду 1. маја 1943. Сахрањен је на парцели 38 (гроб 509), без места становања, и без најближих сродника на сахрани, како је написано у регистру умрлих.