Јован Дероко, четнички капетан II класе, рођен је у Прокупљу 1916. у сиромашној породици. После почетка Топличког устанка, породица се пребацила у источну Србију. Војну академију је завршио у Београду неколико година пред почетак Другог светског рата и убрзо је унапређен у чин капетана. Као одличан командант окитио се орденом белог орла, а потом је унапређен у чин капетана ИИ класе и преведен у ђенералштабну припрему. Пред почетак рата у Југославији службовао је у Загребу као артиљеријски капетан. На том положају га је дочакао и Априлски рат. Његов дивизион је био распоређен на периферији Загреба где је доживео издају хрватских официра. Пошто је намачка армија прохујала Загребом, он се повлачи у правцу Црне Горе да би избегао заробљавање и наставио евентуални отпор по Симовићевом плану Р-41 на Бојани.
Капетан Дероко је чуо да се негде у западној Србији крије и пуковник Михаиловић и тражио везу да дође до њега. Ускоро је ухватио везу са истакнутијим политичарима који су му открили где се налази пуковник Михаиловић. Стигао је на Равну Гору половином јуна и бива проглашен за једног од најспособнијих команданта. Поред тога, Јован био је најмлађи капетан у читавој четничкој организацији. После организације првих четничких одреда, добио је задатак да организује Љубићки срез.
По првим четничко-партизанским акцијама у западној Србији, учествовао је у ослобођењу Чачка заједно са Јеличким партизанским одредом. У граду су заробљена два немачка топа која су одмах предата капетану Дероку који их је одмах уврстио у своју јединицу. Тако је постао командант прве артиљеријске јединице четничких снага у западној Србији. По ослобођењу града, постављен је за привременог представника четничке команде у Чачку, док је Ратко Митровић био одређен са партизанске. Пуковник Михаиловић је затим капетану Дероку поверио дужност начелника штаба Врховне Команде, а затим је послат као командант артиљеријских јединица у опсади Краљева.
Опсада Краљева је изведена у току првих дана октобра и трајала је скоро месец дана. Командант четничких снага био је мајор Радослав Ђурић, а капетан Дероко је имао функцију Начелника Штаба мајора Ђурића и истовремено команданта артиљеријских јединица које су биле лоциране на Ибру. Успео је да онеспособи немачки аеродром у околини Краљева (данас Лађевци) и пресекао комуникацију Краљево-Београд.
Неуспех опсаде Краљева је био праћен и почетком грађанског рата између партизана и четника. После четничког напада на Ужице 2. новембра 1941. (Битка на Трешњици), Дероко је посео нове положаје. По отпочињању првих опсежних борби, предстаљао је четничку делегацију на преговорима о престанку сукоба. Први састанак је одржан у селу Дракчићи близу Чачка. На том састанку се поред Дерока појавио и мајор Ђурић са четничке и Средоје Урошевић-Уча са партизанске стране. Међутим преговори су завршени без резултата. За време преговора, Дероко је наредио да се ухапси партизанска делегација као одговор на напад партизана на четнички штаб у Чачку. После мучних преговора, Дероко је ипак ослободио делегацију, али су партизани тада већ опкољавали село. Тако је дошло до оружаног обрачуна који је трајао све до протеривања његове групе из села.
Тада је посео са топовима нови положај на Љубићу у намери да изврши бомбардовање Чачкакојег су тада држали партизани. Партизанска извидница открила је Дероков положај на Љубићу, па је као превентива упућен Јелички партизански одред да осујети Дерока. До борбе је дошло у поподневним часовима 6. новембра 1941. на Љубићу. Партизани су гледали да униште два топа са колико је он располагао. Дероко је заузео положаје на брдашцу поред једног потока са којег је имао добар увид у ситуацију на терену. Међутим у покушају да одбије партизанску колону која је посезала за брдом, погинуо је поред својих топова када га је пушчано зрно погодило у главу. После тога, партизани су преотели два топа и уврстила их у састав својих јединица.
По другој верзији, Дероко је био лакше рањен, па је сишао до потока да превије рану. Ту га је пронашао један партизански вод и стрељао на лицу места.
Када је погинуо, имао је свега 25. година. Био је један од најмлађих капетана у војсци Краљевине Југославије и један од способнијих команданата. За Дерока је важила нарочита максима да је био изврстан "диверзант". Он би ноћу са још двојицом пратилаца разоружавао на препад немачке стражаре и шпијунирао њихову територију. Осим што се показао као способан командант, био је и одличан писац.
Пошто је живео у Топличком региону у годинама отпочињања славног Топличког устанка 1916.године, написао је књигу "Топлички устанак", још када се припремао да ступи у ђенералштабну припрему. Погинуо је 6. новембра 1941. у селу Љубић код Чачка.